ja_mageia

Tokom trudnoće, povećavaju se potrebe majke za određenim vitaminima i mineralima. Razlog ovog povećanja je potrebna podrška rastu i majčinog tkiva i tkiva fetusa. Potrebe za nutrijentima tokom trudnoće uglavnom se mogu zadovoljiti dobro izbalansiranom ishranom, i dok je to moguće, pravilna ishrana ostaje najbolji način za zadovoljavanje tih potreba. Ipak neki od nutrijenata zahtevaju posebnu pažnju.

U te nutrijente spadaju: folna kiselina, vitamin B12, vitamin C, vitamin D i vitamin A. Od minerala, vrlo je važno paziti na adekvatan unos kalcijuma, cinka i gvožđa.

Folna kiselina: Folna kiselina ima esencijalnu ulogu u sintezi i deobi DNK (genetički kod za replikaciju svake nove ćelije) i delova RNK kao npr. AMP koji su potrebni za sintezu proteina u svim ćelijama. Zato "brzorastuća" tkiva, kao fetus, ćelije koje se moraju brzo obnavljati, kao crvene krvne ćelije i imuno-ćelije, imaju veliku potrebu za folnom kiselinom. Jedno od najvažnijih otkrića medicine 20. veka je da se suplementacijom folne kiseline procenat oštećenja nervnog sistema novorođenčeta smanjuje za 48 do 80%. Ovaj procenat označava smanjenje šansi da osoba provede svoj život npr. u invalidskim kolicima, ili s problemima u kontroli creva  i bešike, ili nekim drugim invaliditetom. Važno je naglasiti da se većina oštećenja uzrokovanih deficitom folne kiseline pojavljuju tokom prvih nekoliko nedelja trudnoće. Zato je pred-trudnička suplementacija neophodna, a pogotovo za žene koje su koristile kontraceptivne tablete, zbog toga što je jedan od neželjenih efekata korištenja ovih tableta smanjenje nivoa folne kiseline. Danas se, iz navedenih razloga, hrana često obogaćuje folnom kiselinom.

Dobar izvor folne kiseline su pivski kvasac, gljive, jetra, brokuli, špargla, zeleno lisnato povrće.

Preporučena doza folne kiselina za trudnice iznosi 400 µg dnevno.

Vitamin B12: Vitamn B12 u organizmu reguliše formiranje krvnih zrnaca i ugradnju gvožđa. U slučaju nedostatka B12 vitamina dolazi do perniciozne anemije i deficita krvnih zrnaca. Kod ljudi, ovaj vitamin je neophodan za zdrav nervni sistem. Poremećaj u ravnoteži, trnci u prstima ruku i nogu pa čak i paraliza nogu mogu se javiti kao rezultat dugotrajnog deficita B12 vitamina. Dalji razvoj ovih neuroloških problema može se zaustaviti uzimanjem vitamina B12, ali šteta koja ja načinjena ne može se popraviti.

Vitamin B12 takođe deluje na pojačanu produkciju energije, metabolizam (ugljenih hidrata, masti i belančevina), podstiče rast i duži životni vek ćelija i potreban je za pravilno varenje. Deficit vitamina B12 je redak, ipak može se javiti kod vegetarijanaca. Dnevno se preporučuje unos 2,2 µg vitamina B12.

Vitamin C: Vitamin C je neophodan za pravilno zarastanje rana, apsorpciju gvožđa i razvoj vezivnog tkiva. Kako ovog vitamina u velikim količinama ima u svežem voću i povrću, dnevne potrebe se lako zadovolje. Za trudnice, preporučena dnevna doza vitamina C iznosi 70 mg. Prevelike doze vitamina C mogu uticati na fetalni metabolizam pa se zato ne preporučuju.

Vitamin D: Vitamin D je bitna komponenta za dobru apsorpciju kalcijuma. Kako se kosti fetusa razvijaju tokom trudnoće, potreban je dobar unos vitamina D. Za trudnice, preporučen dnevni unos vitamina D iznosi 400 IU, a potrebe se mogu zadovoljiti ishranom i obogaćenim mlečnim proizvodima. Takođe, vitamin D se stvara u koži ukoliko je izložena suncu.

Vitamin A: Tokom trudnoće, vitamin A je potreban za pravilan rast i razvoj fetusa. U ishrani prisutan je u dve forme: kao retinol, i kao beta-karoten, provitamin vitamina A. Dnevna preporučena doza vitamina A za trudnice iznosi 2,700 IU. Količina preko 10000 IU ne preporučuje se trudnicama jer su neke studije pokazale da vitamin A u ovoj količini može uzrokovati porođajne probleme. Iako su mnoge studije demantovale ovakvo delovanje vitamin A ( u dozi od 10000 IU), uzimanje navedene doze i više, treba biti u dogovoru sa lekarom. Konzumiranjem hrane bogate voćem i povrćem sa širokim spektrom nutritivno vredne hrane i ograničenim količinama jetre i suplementima koji sadrže retinol, lako se mogu zadovoljiti potrebe za vitaminom A u trudnoći.

Kalcijum: Potrebe za kalcijumom u trudnoći se udvostručuju. Nizak unos prehrambenog kalcijuma povezan je s preeklampsijom, potencijalno opasnim (ali je moguća prevencija) stanjem kog karakteriše visok krvni pritisak i znojenje. Suplementacija kalcijumom može sprečiti prevremen porođaj, povezan s preeklampsijom. Kalcijum takođe smanjuje rizik od hipertenzije u trudnoći. Trudnicama se preporučuje dnevni unos od 1,5 mg kalcijuma, a za trudnice koje ne unose dovoljno mlečnih proizvoda, 2 mg dnevno. Dobar prehrambeni izvor kalcijuma su zeleno lisnato povrće, mlečni proizvodi, tofu, pasulj, grašak, losos, sardine.